Zdravlje

Kad doktor kaže: “Uradite sedimentaciju…”

Odemo kod doktora na pregled… Osim što nas sasluša… papir, olovka, uput za laboratoriju.

Jedna od osnovnih analiza iako ne i specifična koja se radi je sedimentacija. Ustvari zove se sedimentacija eritrocita.

Donesemo doktoru rezultat. Ali i mi pročitamo broj koji je napisan, uporedimo sa “tamo nekim vrednostima” ispisanim pored i procenimo da li smo dobri ili ne.

Ali šta je u stvari sedimentacija?

Pod sedimentacijom se podrazumeva taloženje krvnih ćelija na dnu epruvete u koju je izvađena krv a u kojoj se nalazi antikoagulans, sredstvo koje sprečava koagulaciju (zgrušavanje) krvi.

Posle vađenja krvi u toku stajanja  nastaje skupljanje eritrocita u manje grupe, koje postepeno padaju na dno epruvete. Ovo se kod zdravih osoba dešava određenom brzinom i u određenom stepenu, što se prati u određenim graduisanim (obeleženim) stalcima u koje ste postavljaju epruvete.

Preciznije, sedimentacija predstavlja količinu eritrocita koja se nataloži u epruveti za sat vremena. Visina “tečnosti” iznad taloga krvnih ćelija se meri u milimetrima (mm) te se stoga sedimentacija izražava u mm/h

U nekim patološkim situacijama u organizmu brzina sedimentacije se povećava.

Brzina sedimentacije eritrocita, uglavnom zavisi od dužine vremena stajanja izvađene krvi, od broja i osobine eritrocita i od odnosa pojedinih sastojaka u krvnoj plazmi.

Pri smanjenju broja eritrocita nastaje brže taloženje eritrocita, a pri povećanju broja je sporije.

Od sastojaka plazme na brzinu sedimentacije, uglavnom utiču koncentracija fibrinogena, holesterola i pojednih frakcija belančevina (tzv.globulina).

Povećanje koncentracije fibrinogena i holesterol u plazmi dovodi do ubrzanja sedimentacije, dok npr frakcija belančevina koja se zove albumin usporava sedimentaciju.

Kod zdravih muških osoba brzina sedmentacije iznosi 3-5 mm poslle prvog časa merenja, 7-15 mm posle drugog.

U novije vreme sedimentcija se meri samo nakon prvog sata, tako da ćete na rezultatima videti samo jedan broj.

Kod zdravih ženski osoba sedimentacija je nešto veća, a posebno se u trudnoći i u toku menstruacije povećava.

Normalna, maksimalna sedimentacija ~ (Broj godina + 10 (za žene)) / 2

Normalne vrednosti sedimentacije za decu su od 0 do 10 mm/h, a za novorođenčad od 0 do 2 mm/h.

Kada se sedimentacija ubrzava?

U raznim oboljenjima sedimentacija eritrocita se povećava. Do povećanja dolazi u oboljenjima u kojima postoji povećano raspadanje tkiva , infekcije, intoksikacije.

Kada u organizmu postoji upala, određeni proteini velike molekularne mase (uglavnom fibrinogen i globulin) uslovljavaju da se crvena krvna zrnca (eritrociti) drže zajedno i padaju na dno epruvete brže nego uobičajeno. Ove proteine proizvodi jetra i imuni sistem u slučaju raznih abnormalnih uslova, kao što su infekcije, autoimune bolesti ili tumori.

Sedimentacija se meri kako bi se:

  • Ustanovilo prisustvo neke upale ili bolesti u organizmu,
  • Pratio tok bolesti,
  • Proverila uspešnost lečenja.

Normalna brzina sedimentacije ne znači da u organizmu ne postoje neki upalni procesi ili bolesti.

Sedimentacija može biti ubrzana zbog mnogo razloga i ona sama nije dovoljna da bi se otkrio upalni proces koji joj je uzrok. Zbog toga se merenje sedimentacije radi zajedno sa drugim testovima kako bi se preciznije utvrdio upalni proces zbog kojeg je sedimentacija ubrzana.

Nakon pojave akutne inflamatorne reakcije, dolazi do porasta sedimantacije eritrocita i to u periodu sa latencijom od 24-48 časova i u prosjeku traje 100-150 časova (4-6 dana).

Klinički značaj

Brzina sedimentacije eritrocita može da bude ubrzana ili snižena.

Brzina sedimentacije može da bude ubrzana u fiziološkim ili patološkim uslovima:

  • u fiziološkim uslovima brzina sedimentacije eritrocita može da bude uvećana posle obilnih obroka, u starosti, a kod žena za vreme menstruacije i trudnoće.
  • u patološkim uslovima uvećana brzina sedimentacija eritrocita je indikator za veliki spektar bolesti, kao što su razne akutne i hronične infekcije, zapaljenski procesi, teške anemije, maligne bolesti, sistemske bolesti vezivnog tkiva itd.

Brzina sedimentacije je snižena kod alergija, kod akutnog virusnog hepatitisa, kod policitemije, kod teških kaheksija a i pojedini lekovi (npr. aspirin, andol, acetisal, pronizon i dr.) mogu inhibitoro (usporavajuće) da deluju na brzinu sedimentacije eritrocita.

Šta utiče na rezultate merenja sedimentacije?

Razlozi zbog kojih je brzina sedimentacije blago povećana te izmereni rezultati nisu od pomoći, su:

  • Trudnoća,
  • Anemija,
  • Period menstruacije,
  • Broj godina jer se sedimentacija ubrzava sa brojem godina,
  • Lekovi jer pojedini lekovi utiču na brzinu sedimentacije (o čemu obavezno treba obavestiti lekara).

O čemu voditi računa?

  • Samo merenje sedimentacije nije dovoljno da se ustanovi specifični upalni proces ili bolest,
  • Neke bolesti ne povećavaju sedimentaciju tako da normalne vrednosti sedimentacije ne isključuju mogućnost postojanja neke bolesti,
  • Za utvrđivanje postojanja upala u organizmu se umesto sedimentacije može koristi C-reaktivni protein (CRP) test.

Dakle, nemojte sami tumačiti rezultate laboratorijskih pretraga, bez obzira da li se “prikazani brojevi” uklapaju ili ne u date referentne vrednosti. Ostavite to stručnim ljudima koji su godine proveli u školovanju da bi vama pomogli.

Komentari: