Zdravlje

Pregled urina

Cilj analize je dobijanje tačnog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama nastupile promene. 
Analiza urina je jedna od korisnijih screening metoda čiji rezultati mogu dati osnovne informacije o stanju metabolizma i o stanju genitalno-urinarnog sistema.
Definicija urina:
Mokraća ili urin je glavna izlučevina organizma, proizvod je lučenja bubrega. Tečnost kojom se iz organizma izlučuju krajnji proizvodi metabolizma i niz drugih sastojaka koji se u organizmu nalaze u višku ili mu više nisu potrebni.
Urin je bistra tečnost žute boje, specifičnog mirisa, slatko-gorkog ukusa, kisele reakcije.
Analiza urina se radi u cilju:
– postavljanja dijegnoze bolesti
– praćenja toka bolesti
– praćenje efikasnosti ili komplikacija u toku terapije i
– skrininga naslednih bolesti.
Postupak analize urina obuhvata standardne laboratorijske testove:
1. analiza urina test trakama
2. mikroskopski pregled sedimenta urina
Rutinski pregled urina obuhvata:
1. fizičke osobine urina – transparentnost
                                            –  boja
                                            – miris
                                            – pena
2. hemijske osobine urina – ph (kiselost)
                                                        – specfična težina (traka)
                                                        – proteini
                                                        – krv
                                                        – nitriti
                                                        – leukocitna esteraza
                                                        – glukoza
                                                        – ketoni
                                                        – bilirubin
                                                        – urobilinogen
3. mikroskopsko ispitivanje – eritrociti
                                                      – leukociti
                                                      – epitelne ćelije
                                                      – cilindri
                                                      – bakterije
                                                      – kristali…
U cilju korektne interpretacije rezultata urina, vreme sakupljanja uzorka je važno kao i vreme kada je donet taj uzorak.
Različita ispitivanja urina zahtevaju različitu vrstu uzoraka:
a) pojedinačne uzorke urina
b) uzorke urina koji su uzeti u tačno određenom vremenskom periodu.
Postupak sakupljanja urina:
Da bi se analizom urina dobile tačne informacije, odlučujuće je pravilno sakupljanje urina kao i njegova brza dostava u laboratoriju. Prvi jutarnji urin se uzima u sterilnu posudu pri čemu je neophodna odgovarojuća higijena pacijenta i uzima se ne prvi, već drugi mlaz prve jutarnje mokraće.
Neadekvatno sakupljanje uzorka urina može dovesti do pogrešnih rezultata, bez obzira kako su testovi pažljivo urađeni.
Preporuka je da urin koji se koristi za rutinsku analizu bude: 
1. prvi jutarnji (koncentrovan min 8 sati)
2. dobro promešan
3. da bude donešen u laboratriju najkasnije sat vremena  od sakupljanja.
Posuda za sakupljanje:
Urin treba da se sakuplja u čiste posude, najbolje je da su kupljene u apoteci. Širokog otvora sa poklopcem koji dobro naleže (da ne bi došlo do prosipanja), i širokog dna, da je čašica stabilna, opet da ne bi došlo do slučajnog prosipanja.
Rezultati pregleda urina:
Fizičke osobine
* Izgled:
– Normalno: bistar izgled. Zamućen urin – ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.
*Boja:
– normalno: žuta boja;Tamnosmeđ urin – ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Crven urin – ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese.
Boja može da varira u zavisnosti od unete količine tečnosti – od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, znojenje, povraćanje, proliv. Što je mokraća više koncentrovana, boja je tamnija. Zanimljivo je da ružičasta boja mokraće može da se pojavi, na primer, kada se konzumira veća količina cvekle ili kupina
*Relativna gustina
– referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025. Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode – povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura. Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.
Hemijske osobine urina
*Glukoza
– normalno: negativna. Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom povezan s povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara
*Urobilinogen:
– normalno: negativan
* Bilirubin:
– normalno: negativan. Pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.
*Aceton
– normalno: negativan. Pozitivan nalaz postoji kod dijabetičara
*Reakcija:
– normalno: kisela reakcija, pH se kreće između 5 i 6. Alkalna reakcija – najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju
*Proteini:
– normalno: negativni. Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog zapaljenjskog procesa.
*Nitriti:
– normalno: negativni.Pozitivan nalaz je indikator prisustva bakterija u urinarnom traktu.
Mikroskopski pregled
*Eritrociti:
– normalno: negativni ili ih ima jako malo, jedan ili dva u mikroskopskom vidnom polju. Nalaz u mokraći upućuje na poremećaj u funkcionisanju bubrega ili mokraćnih puteva, i na mogući mokraćni kamenac. Ovaj nalaz može da se javi i posle teškog fizičkog rada ili povrede
             Eritrociti sveži – normalno: negativni. Pozifivni su najčešće znak prisustva mokraćnih kamenaca ili peska u bubregu i mokraćnim putevima.
              Eritrociti bledi – normalno: negativni. Pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega.
*Leukociti:– normalno: do 5. Nalaze se u sedimentu mokraće kada se radi postojanju zapaljenskog procesa i infekciji. Obično se uz veliki broj leukocita javlja i povećan broj bakterija, pa je u ovakvoj situaciji preporuka uraditi i urinokulturu.
* Cilindri:
– normalno: negativni. Cilindri su forme koje nastaju u bubrežnim kanalićima i poprimaju njihov oblik.Pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboljenje. U urinu zdravih osoba mogu se naći samo tzv. hijalini cilindri i to retko. Ćelijski, granulirani i voštani cilindri znak su patoloških stanja i njihova identifikacija ima značaja za postavljaje dijagnoze ili praćenje toka bolesti.
*Epitelne ćelije pločaste:
– normalno: malo. Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći dijagnostički značaj.
* Epitelne ćelije okrugle – normalno: negativne. Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.
*Bakterije:
– normalno: negativne. Bakterija može biti malo, što ne mora nužno ukazivati na infekciju već kontaminaciju usled nepravilno uzetog uzorka. Ukoliko ih je u uzorku mokraće dosta (ili kako se to nekad u laboratorijskom izveštaju navodi „masa“) to je već znak ozbiljne urinarne infekcije.
*Kristali isoli:
1.Urati amorfni – normalno: negativni. Pozitivan nalaz nema dijagnostički značaj.

2.Kristali kalcijum-oksalata – normalno: malo. Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.

3.Kristali mokraćne kiseline – normalno: negativni.  Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.

4.Kristali tripl-fosfata – normalno: negativni. Pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije.
*Sluz – normalno: negativna ili malo. Pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj.
*Gljivice – normalno: negativne. Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara.
*Spermatozoidi – normalno: negativni. Pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje na oštećenje prostate.
 Kada se radi urinokultura?

Normalno, urin ne sadrži bakterije, niti druge organizme (on je sterilan). Urinokultura je test koji otkriva i identifikuje bakteriju koja može biti uzrok infekcije urinarnog trakta (mokraćnih puteva). Uzorak urina se sakuplja u čistu bočicu, uzetog ujutru odmah nakon ustajanja.

Infekcije mokraćnih puteva su češće kod žena i devojaka, nego kod muškaraca. Ovo može biti delom uzrokovano time što je ženska uretra kraća i bliža anusu, što dozvoljava bakteriji iz creva da lakše dođe u dodir sa uretrom.

Zašto se urinokultura radi?

Urinokultura može biti urađena u svrhu:

– Dijagnostikovanja infekcije mokraćnih puteva. Simptomi infekcije mokraćnih puteva uključuju bol ili peckanje pri mokrenju, učestalo mokrenje, osećaj da morate mokriti iznenada, groznicu, krv u mokraći, neprijatan miris, bol u stomaku ili krstima. Urinokultura može biti urađena kada je rezultat analize urina nenormalan (povećanje broja belih krvnih ćelija i pojava bakterija u sedimentu).

– Identifikovanja najboljeg antibiotika za lečenje infekcije.
– Dokazivanja da je infekcija izlečena.

Kako se pripremiti?

Ne treba posebna priprema pre ovog testa. Ako ste nedavno uzimali antibiotike, recite svom doktoru ili u laboratoriji. Prethodno uzimanje antibiotika može dati lažno negativna nalaz. Izbegavati mokrenje pre ovog testa.

Kako se sakuplja uzorak?

U sterilnu staklenu posudu sakupite čist uzorak urina. Uzorak uzimati iz srednjeg mlaza. (Prvi mlaz urina izmokriti van posude, srednji u posudu, a zadnji mlaz takođe van).

Čisto uzimanje srednjeg mlaza urina:
Ova metoda sakupljanja sprječava zaraženost uzorka.
– Operite ruke, kako bi bili sigurni da su čiste, pre sakupljanja urina.
– Ako bočica za sakupljanje ima poklopac, pažljivo ga skinite i postavite dole da unutrašnja strana poklopca bude okrenuta gore.
– Očistite prostor oko vaših genitalija.
– Počnite mokrenje u toalet.
– Nakon što je urin tekao nekoliko sekundi, postaviti bočice pod mlaz urina i sakupiti (45 do 60 ml)urina (srednjeg mlaza) bez prekidanja toka;
– Izbegavati dodir ivice bočice sa genitalnim područjem i izbegavati menstrualnu krv u uzorku urina;
– Završite mokrenje u toalet;
– Pažljivo vratite poklopac bočice na mesto i odnesite bočicu sa uzorkom u laboratoriju.

– Uzorak treba da se odnese u laboratoriju u roku od sat vremena.

Rezultati urinokulture

Rezultati urino kulture obično su gotovi u roku od jednog do tri dana.
Normalno: U urinokulturi nema bakterije u razvoju.
Nenormalno: Bakterija raste u urinokulturi.

Infekcije mokraćnih puteva često su uzrokovane bakterijom koja obično živi u crevima kao što je Eschrihija coli.

Šta utiče na analizu urinokultre?

– Upotreba diuretika (lekova ili sredstava koji pojačavaju mokrenje) ili pijenje velike količine tečnosti povećavaju količinu urina. Ovo može relativno sniziti koncentraciju bakterija i uzrokovati netačnost rezultata testa.
– Skorašnja upotreba antibiotika ili uzimanje velike doze vitamina C mogu sprečiti ili usporiti razvoj bakterija u urinokulturi.
– Nepravilno uzimanje, zaraženost ili dugotrajno držanje na toplom uzorka urina mogu biti uzrok netačnih rezultata testa.

Na šta obratiti pažnju?

– Urinokultura urađena u ranom stadijumu infekcije mokraćnih puteva može biti manje tačna, nego ona koja je urađena nakon što je postojanje infekcije dokazano.

– Urinokultura može biti ponovljena nakon što je infekcija tretirana lekovima, tako da budemo sigurni da je i izlečena.

– Ako uzorak urina može biti zaražen bakterijom drugačijom od one koja uzrokuje infekciju, doktor može uzimati drugi uzorak umetanjem tanke, savitljive cevi (katetera) kroz uretru u mokraćnu bešiku. Upotreba katetera za sakupljanje uzorka urina sniziće rizik od spoljašnje zagađenosti (kontaminacije).

– Kod ljudi koji imaju kateter duže vreme, veći je rizik da dođe do razvoja infekcije mokraćnih puteva.

– Sakupljanje uzorka urina kod male dece ili beba može biti urađeno upotrebom specijalne plastične kesice sa lepljivom trakom oko otvora. Kesica je pričvršćena oko dečijih genitalija dok mokre (obično u jednom satu). Onda se kesica pažljivo skine.

– Testiranje  pomaže doktoru da izabere najbolji antibiotik za karkterističan tip bakterije kojom je zaražena određena osoba. Razlike u genetskoj materiji (DNK) u nekom tipu bakterije čini ih otpornim na određene antibiotike. U takvim slučajevima, antibiotici ne mogu ubiti sve bakterije. Kada su efikasni antibiotici izabrani, njegovo propisano uzimanje (po dužini i količini) mora biti kompletno da spreči, da se bakterija u razvoju odupre delovanju antibiotika. Raniji prestanak lečenja lekovima ubija samo najosjetljivije bakterije, dok se one koje su otpornije mogu množiti i nastaviti infekciju.

Komentari: